Добродошли у постдигитални свијет!

Живимо у свијету који је дигиталан, јер већина ствари које користимо (аутомобили, телефони, станови) користи неки облик дигиталне технологије. Међутм, ове технологије се непримјетно увлаче у све поре наше особности и друштва, па више није могуће јасно одијелити људско односно биолошко од технолошког односно дигиталног. Стога, у бројним подручјима попут ликовне умјетности, глазбе, хуманистике, друштвених знаности, биологије, одгоја, образовања, и бројних интердисциплинарних подручја, све чешће се говори да живимо у постдигиталном свијету.

Појам постдигиталности инспириран је чланком Николаса Негропонтеа објављеним године 1998. у часопису Wired који каже: „дословна форма дигиталности, технологија, већ постаје опћеприхваћена, а њене конотације ће постати компост за комерцијалне и културалне идеје сутрашњице. Попут зрака и питке воде, дигиталност ћемо примјећивати према њеном одсутству, а не према њеној присутности“. Од Негропонтеовог чланка појавиле су се бројне дефиниције постдигиталности које можете прочитати у чланку CARN – етовог портала за школе.

Године 2018. заједно с групом суаутора објавио сам чланак „Постдигитална знаност и образовање“ који постдигиталност дефинира на сљедећи начин: „Постдигитални изазов тешко је дефинирати. Он је непредвидив; дигиталан и аналоган; технолошки и нетехнолошки; биолошки и информацијски. Постдигиталност је истодобно прекид у досадашњим знанственим теоријама и њихов наставак.“ Иста група аутора године 2019. покренула је часопис Postdigital Science and Education, с америчком издавачком кућом Springer, који објављује знанствене чланке, интервјуе, и рецензије књига повезане с тематиком.
Постдигитални изазови пред нама су сваки дан: у обитељи, у зборници, у учионици. На ове изазове требамо одговорити у својим пројектима, у свом послу, у својим животима. Наравно, постоји много различитих начина на које можемо описати стварност у којој живимо, а постдигитална парадигма само је један од могућих приступа. Међутим, недавна искуства показују да ова парадигма може донијети одређене предности у односу на неке друге моделе и приступе, стога је вриједи искушати у властитој пракси.

Аутор: Петар Јандрић, Техничко велеучилиште у Загребу, Загреб
pjandric@tvz.hr