Како подржати дете у процесу доношења одлуке о избору занимања?

Када дете бира чиме жели да се бави након основне или средње школе и дете и породица осећају притисак. Питају се да ли су прикупљене праве информације, да ли је добро процењено шта дете интересује, које вештине и знања има и које занимање је исплативо. У оквиру активности Инфо центра Фондације Темпус, често причамо са родитељима и ученицима завршних разреда на ове теме и у наредним редовима представићемо неке начине како можете да подржите своје дете.

За почетак, разбијте предрасуду да постоји само један идеалан избор. Када одлучујемо о упису средње школе, факултета или запослењу, одговарамо на питања шта је мени важно (нпр. интересовања, начин рада, знања и вештине), која се занимања у највећој мери подударају са оним што је мени важно и како могу да се обучим за та занимања (у којим средњим школама и на којим образовним профилима, факултетима, високим школама). Често мислимо да када одговоримо на ова питања има један тачан одговор: један факултет, занимање или смер у средњој школи. Идеја о једном, идеалном избору често ствара додатни притисак и ограничава нас и зато је важно да се усмеримо на дефинисање опција: неколико занимања, неколико образовних профила. На тај начин, смањујемо притисак, јер увиђамо да на различите начине можемо да испунимо своје жеље и постигнемо циљ. То значи да можемо да имамо један приоритет, али и да имамо друге алтернативе које дете неће да доживи као неуспех.

Помозите детету при прикупљању и систематизације информације о себи, образовању. Када дете размишља о томе шта му је важно, родитељи могу да га подрже кроз разговор и да заједно запишу шта су његове особине, интересовања, знања. Кључно је тада да родитељи примете и похвале успехе и добре особине детета. Важно је навести конкретне примере када је дете било успешно и применило своја знања и вештине. Информације о школама и занимањима  можете да пронађете кроз посету сајмовима образовања, школама и факултетима, претраживањем интернет портала…

Приликом доношења одлуке важно је разговарати о критеријумима за избор, нпр. колико има праксе, какве су ваннаставне активности. Тада је кључно да прво чујемо шта је детету важно, да током разговора постављамо питања, да своје мишљење кажемо, али да се не боримо око тога ко је у праву, већ да нађемо заједничко решење. Пример активности подршке је да са дететом применимо неку од техника доношења одлука, нпр. напишите аргументе за и против за сваку од опција.

Емотивна подршка кроз охрабривање и смиривање која је потребна кроз цео процес је посебно значајна непосредно пред пријемни/завршни испит.  Не заборавите да је и практична подршка родитеља битна, нпр. прикупљање докумената, преслишавање.

Важно је да родитељ не ствара додатни притисак сувишним питањима и активностима, већ да прати шта детету треба. Родитељима је често тешко да прихвате да, иако је у овом процесу детету потребна подршка, можда није неопходна у сваком кораку, а можда ће је дете добити и од наставника, рођака или вршњака.