Истраживање о ваннаставним активностима средњошколаца

Са ближим појмовним одређењем наставник истраживач и значајем ових истраживања за наставну праксу упознала сам се током похађања мастер студија Образовање наставника предметне наставе које се реализују у Центру за образовање наставника на Филозофском факултету у Београду.

Као практичар, истраживања наставника опажам као један од начина да се обезбеди већа аутономија наставника – наставник одлучује о  проблемима које треба истраживати спрам увида у наставни процес, властитих интресовања и/или интересовања својих ученика, те након обављених истраживања наставник сам и/или у договору са ученицима на основу налаза истраживања доноси одлуке о изменама у наставној пракси. Проблеми од којих наставници полазе у својим истраживањима углавном се односе на контекст деловања наставника – проблеме у учионици, учење и оцењивање ученика, ефикасност деловања наставника у васпитно-образовном контексту… Наставници истраживачи критички сагледавају своју праксу, труде се да је боље разумеју и критички анализирају, те промишљају шта би могли у тој пракси да промене у циљу њеног унапређења.

Предмет истраживања била је ваннаставна активност – секција Црвеног крста, која се реализује у Медицинској школи „Надежда Петровић“ у Београду. Наиме, сведоци смо да и поред низа добробити од учешћа у ваннаставним активностима (из перспективе наше просветне легислативе, али и из перспективе различитих педагошко-психолошко-дидактичких извора), у нашим школама васпитно-образовни потенцијал ових активности недовољно је искоришћен. Налази истраживања која су вршена код нас, указују да ученици мали део слободног времена проводе у организованим ваннаставним активностима, те да нису довољно заинтересовани за учешће у овим активностима. С друге стране, приметила сам да у овој секцији ученици радо учествују и спремни су да издвоје доста слободног времена за то. Ваннаставне активности (искуствено) сматрам веома погодним за индивидуализацију васпитно-образовног рада, али и за подстицање ученичке партиципације.

Циљ истраживања био је да испитам мишљење ученика (чланова секције) о секцији, односно о активностима које су током школске 2016/2017. године реализоване. У секцији је током поменуте школске године реализовано 12 активности (ученици су се за учешће у активности/ма опредељивали према личним интересовањима). Већина активности реализована је у слободно време ученика (неке и викендом), мањи број активности подразумевао је одсуствовање ученика са редовне наставе, док су неке вишедневне активности реализоване ван Београда, а самим тим ученици су за то време боравили ван куће и одсуствовали са редовне наставе.

У истраживању је учествовало 27 ученика првог, трећег и четвртог разреда, док су подаци прикупљани путем анкетирања. За потребе истраживања креиран је упитник који је садржао питања о: полу, школском успеху, начину информисања о секцији, мотивима за одабир секције, (не)постојању предности секције у односу на редовну наставу, процени занимљивости и корисности сваке од реализованих активности, разлозима због којих (не)би вршњацима препоручили ангажман у секцији и процени квалитета рада секције.

Налази овог истраживања указују да су ученици веома мотивисани за учешће у овој секцији, углавном због стицања нових знања, вештина, искустава, помагања другима, дружења са вршњацима, којима такође препоручују ангажовање у секцији. Добијени налази подстакли су ме да и даље наставним са реализацијом ове ваннаставне активности, уз настојање да обухват ученика ангажованих у секцији буде већи, те да на тај начин омогућим већем броју ученика стицање позитивних искустава које су њихови вршњаци препознали у секцији. Такође, настојаћу да разумем шта и како од одлика рада у овој секцији могу да применим и у редовној наставној пракси, те да омогућим ученицима да у већој мери одлучују о учешћу у активности/ма, помажу другима, друже се са вршњацима.

Надам се да ово истраживање може подстаћи друге практичаре да почну са реализацијом ваннаставних активности, да истражију своју праксу у циљу њеног бољег разумевања, али и да своја истраживања објаве – учине доступним другим практичарима, јер је број публикованих наставничких истраживања релативно мали, док су истраживања о ваннаставним активностима у нашем васпитно-образовном контексту права реткост.

Невена Живковић, наставник здравствене неге, Медицинска школа „Надежда Петровић“.