Функционално основно образовање одраслих – искуства и примери добре праксе

Основно образовање одраслих у Србији одвија се по моделу који је развијен кроз пројекат „Друга шанса” у периоду 2011-2013. који је финансирала Европска унија и у коме се нагласак ставља на функционалност стечених знања (због чега се оно назива Функционално основно образовање одраслих – ФООО). Остварује се кроз три циклуса у трајању од по годину дана, а на крају овог програма предвиђено је да одрасли полазници могу да изаберу неку од стручних обука, кроз чије похађање стичу стручне компетенције, и на крају и сертификат који то потврђује. Овакав вид подршке представља велики мотив за полазнике да крену путем образовања, јер тиме побољшавају своје могућности за запослење.

Своја искуства са радом у систему ФООО у Србији поделили су са нама Кристијан Баги, помоћник директора у ШООО у Сомбору, Кристина Јовичић Грмаш, наставница српског језика у ШООО „Свети Сава“ у Новом Саду и Борис Хекел, помоћник директора у ОШ „Петар Петровић Његош“ из Зрењанина.

Припадници којих маргинализованих група су највише заступљени међу вашим полазницима?

Кристина Јовичић Грмаш: Циљну групу наше школе чине:
– припадници ромске популације, махом из приградских насеља, који живе у лошим материјалним условима, неразвијених хигијенских и културних навика, често су то и повратници из европских земаља,
– полазници узраста од 15 до 18 година који су из различитих разлога напустили редован систем школовања (често васпитних проблема или са проблемима социјално-психолошке адаптације),
– одрасли са територије округа и лица са евиденције Националне службе за запошљавање која редовно похађају послеподневну наставу.

Кристијан Баги: Највећи број полазника су ромске популације и корисници социјалне помоћи (90%). Поред тога, међу нашим полазницима присутна су и тешко запошљива лица, мигранти, расељена лица, повратници (из азила и „сиве зоне“), самохране мајке, инвалиди и друге групе.

Који су њихови типични проблеми када је у питању похађање наставе и савладавање градива?

Кристијан Баги: Код ромске мањине, типични проблеми су језичка баријера и ангажман на привремено-повременим пословима (због чега настава креће у октобру, јер су у септембру сви радно способни заокупљени на сезонским радовима). У ситуацији неопходности избора између школе и посла, људи бирају посао, јер од тога буквално зависи хоће ли бити средстава за основне животне потребе. Код самохраних родитеља основни проблем за похађање наставе јесте брига о деци за време наставе. Поред тога, код људи из насеља у околини Сомбора проблем представља и превоз, често и изолација оних у руралним крајевима услед падавина (киша, снег итд.), будући да су путеви у насељима још увек махом тзв. „колски“, дакле, неасфалтирани.

Кристина Јовичић Грмаш: Међу највећим проблемима истичу се сиромаштво, недостатак личних докумената, социјална занемареност, лоше предзнање, лоше владање српским језиком (повратници или припадници националних мањина), неинформисаност, изречене васпитне мере.

На које све начине настојите да им помогнете у превазилажењу ових проблема?

Кристина Јовичић Грмаш: Настојимо их мотивисати различитим видовима помоћи и подршке. Циљ нам је пре свега подстицање њихових креативних и индивидуалних капацитета кроз редовну наставу, допунску наставу, али и ваннаставне активности (креативни кутак, једнодневне едукације на актуелне теме, предавања, изложбе, посете музејима, одлазак у позориште и др.). Један од наших циљева је да се континуираним саветодавним радом у сарадњи са локалном заједницом, полазницима помогне у решавању њихових конкретних проблема (превоз, путовање, исхрана). Дакле, индивидуални рад са полазницима, помоћ у материјалу за учење и наставу, саветодавни рад у избору обука, обогаћивање планираног наставног градива различитим занимљивим садржајима, све то на крају за исход има осамостаљивање полазника, стицање општег образовања и стручних компетенција у циљу њихове даље едукације, социјалне укључености и запошљивости.

Борис Хекел: Трудимо се да максимално изађемо у сусрет полазницима око организовања наставе, такође велику помоћ имамо и од персоналног асистента који је ромске популације и према којем су полазници отворенији.

Кристијан Баги: Школа организује наставу на језицима мањина – мађарском и (ускоро) ромском (припремили смо речник, уџбенике и у току је организација наставе), а осим тога редовно сарађујемо на пројектима са различитим институцијама укљученим у бригу о нашим полазницима – попут Дома за незбринуту децу „Мирослав Мика Антић“, Казнено-поправним заводом у Сомбору и другима.

Ромска популације пречесто није упозната са свим својим правима. Дешава се да траже једнократну социјалну помоћ да би деци купили уџбенике, које имају права да добију бесплатно, као и низ сличних примера. Због тога, редовно сарађујемо са особљем локалних Центара за социјални рад, и покушавамо да, не само полазнике, него целу заједницу, упознамо са неким правима која имају, а чија остварења им могу олакшати, чак више него пословично – прилично тежак живот на маргини.

Редовно сарађујемо са Регионалном привредном комором Западнобачког округа и Општим удружењем предузетника који нам достављају потражњу за радном снагом, те школа шаље полазнике код тих послодаваца.

У којој мери успевате у томе? Који проценат ваших полазника који упишу школску годину је успешно заврше?

Кристина Јовичић Грмаш: Анализом броја уписаних полазника у сваком од три циклуса и броја полазника који су завршили поменуте циклусе, можемо констатовати висок проценат успешности за овај тип школе који се креће око 40-50%. У претходној школској години укупан број уписаних полазника износио је 324, од којих је 154 успешно завршило циклус који је уписало. Овај проценат, као и тренд пораста броја полазника у последњих неколико година, говоре о успешности нашег рада на мотивисању и анимирању одраслих полазника.

Борис Хекел: Проценат ученика који заврше школу се креће око 50%. Велики део њих користи могућност да се пријави како не би изгубио друге повластице које има док се налази на бироу рада.

Кристијан Баги: У последњим годинама наша школа бележи константан пораст броја уписаних ученика, тако да смо их у последњој школској години имали 550, од којих је њих 50 успешно завршило школску годину.

Да ли можете навести неки пример добре праксе у вашем личном или раду ваше школе, а који се тиче превазилажења ових потешкоћа полазника?

Кристијан Баги: Школа редовно организује програм „Ау, што је школа згодна“, мотивационе радионице пре укључивања у образовање или наставка прекинутог образовања. Поред тога, редовно сарађујемо са Центрима за социјални рад, Националном службом за запошљавање и осталим службама у 5 општина. У сарадњи са нашим андрагошким асистентом, развили смо дидактички материјал за полазнике. Школа редовно организује и спроводи активности за очување ромске и друге културне баштине. Полазници могу да поведу децу на предавања, а организујемо и дневни боравак.

Кристина Јовичић Грмаш: Дугогодишњи рад наше школе доноси и многе примере добре праксе. Међу многима од њих истиче се организација огледних часова и радионица у којима је дошла до изражаја корелација више наставних предмета. У више наврата била је то корелација наставног садржаја биологије-хемије-географије-физике (делови биљке, обележавање Дана јабуке, Дана хлеба и др.).

Други пример јесу бројне радионице у оквиру наставних предмета одговорно живљење у грађанском друштву и предузетништво. Огледни часови, радионице и едукације организоване су у сарадњи са бројним омладинским центрима (ОПЕНС, Центар за децу и омладину Дома здравља Нови Сад…) и другим организацијама из локалне заједнице, на актуелне теме данашњице (вршњачко насиље, електронско насиље, превенција злоупотребе психоактивних супстанци, коцке, алкохола, репродуктивно здравље и др.), али и кроз активности обележавања значајних међународних датума (1. децембар, Дан борбе против насиља над женама, Дан толеранције и др.).

На који начин функционално основно образовање одраслих утиче на социјалну интегрисаност ових људи и на њихову целокупну животну перспективу? Како бисте охрабрили будуће потенцијалне полазнике да крену путем образовања?

Кристина Јовичић Грмаш: Стварање позитивне атмосфере у свакодневној интеракцији наставник-полазник, разговор о предностима стеченог општег образовања и евентуалним могућностима даљег школовања и запошљавања, свакако су у функцији охрабривања свих наших потенцијалних, али и садашњих полазника. Информисање о конкретним и успешним примерима оних полазника који су се укључили у друштвене процесе и постали корисни чланови друштва, те тако побољшали квалитет властитог и породичног живота, такође би требало да охрабре све оне који би желели да крену путем образовања.

Борис Хекел: Првенствено мислимо да је значајно то што имају прилику да се описмене, такође пружа им се могућност да се и дигитално образују. Доста је важно што је то некима и једина могућност да упознају нове људе.

Шта је, према вашем мишљењу, потребно системски унапредити како би функционално образовање одраслих давало боље резултате?

Кристијан Баги: Пројекат „Друга шанса“ је, према оригиналном програму, у III циклусу предвиђао праксу за звање помоћника пекара, бравара или других заната. То је полазницима пружало наду да ће изаћи из тзв. „зачараног круга сиромаштва“. Но, како често не постоје средства за такве обуке, пројектни тим школе се редовно бори да осигура средства из пројеката за обуке. Тиме пружа неку врсту реалног одговора на свакодневно питање: „А шта ће мени школа?“. Већина наших полазника су корисници социјалне помоћи, али уз то редовно и привређују обављајући привремено-повремене и сезонске послове. Стога је изазов мотивисати их да време одвоје за похађање наставе, уместо за посао, одмор или обавезе у домаћинству. Кључ је у реалним могућностима за запослење – сматрам да би одрасли боље реаговали на иницијативе за завршавање школовања када би имали неку мотивацију по завршетку образовања у виду запослења.

Још једна кључна димензија је редовно стручно усавршавање наставног особља. У овој врсти образовања, наставници веома ретко оду даље од основног нивоа, и како школска година траје заправо једно полугодиште, веома често и брзо се понављају наставне јединице и може да дође до „бурноут“ синдрома. Због тога, веома је важно да постоји јединство унутар колектива, „теам-буилдинг“ активности, редовне формалне и неформалне дискусије у вези са актуелним дешавањима, примерима добре праксе признањима за истакнуте предаваче. Управа наше школе води рачуна да редовно препозна и вреднује залагање свих, без разлике, било да је у питању настава, залагање у прикупљању полазника, пројектна активност или било који други вид ентузијазма на послу.

Борис Хекел: Сматрам да је потребно више укључити привреду како би полазници видели шансу да ће их неко приметити и да ће стећи могућност запослења након завршене обуке.