Амбасада Француске у Србији, у сарадњи с Фондацијом Темпус, Министарством науке, технолошког развоја и иновација Србије, Френцх Тецх – Београд и Француским институтом, организовала је други српско-француски Форум за иновације, који је одржан у Београду, 6. априла 2023. године.
Присутнима су добродошлицу пожелели Његова екселенција Пјер Кошар (Пиерре Цоцхард), амбасадор Француске у Србији, др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, и Марија Филиповић-Ожеговић, управитељ Фондације Темпус. Победници „Сустаинабле Енергy 2030“ хакатона, који је одржан 5. априла, представници Иновационог центра из Крагујевца, награђени су у оквиру уводног дела Програма.
Присутнима се обратила и главна говорница Борина Андриу (Борина Андриеу), генерална директорка француског архитектонског бироа Вилмот (Wилмотте & Ассоциéс). Андриу се осврнула на потенцијал архитектонског пројектовања да подржи развој иновација преко пројеката обнове архитектонског наслеђа и присутнима представила студију случаја – пројекта Станица Ф (Статион Ф), познатијег као „највећи стартап кампус на свету“. Зграда се налази на месту некадашњег железничког депоа у Паризу, који је 2017. године у потпуности преуредио и прилагодио новој намени биро Wилмотте & Ассоциéс.
Програм је настављен у виду три панела на тему предузетништва и иновација у контексту српско-француских односа, којима је председавала Јелисавета Лазаревић, продекан за наставу Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА). Први, на тему „Иновација је стање ума“, на коме су учествовали Франк Думењил (Францк Думеигнил) са Универзитета у Лилу, Лук Жулиа (Луц Јулиа), директор истраживања у Рено групи и Лорен Ларже (Лаурент Ларге), са Универзитета Франш-Комт, бавио се проблематиком охрабривања предузетништва међу истраживачима.
Јасмина Грбовић-Новаковић са Института за нуклеарне науке „Винча“, Винсен Боне (Винцент Боннет) из ЛААС-ЦНРС и Марко Батић, са Института „Михајло Пупин“, разговарали су на тему промоције постојећих српско-француских истраживачких пројеката и презентовали успешне примере јавно-приватних партнерстава. На последњем панелу, „Следећи кораци“, Ковиљка Станковић са Електротехничког факултета у Београду, Жан-Батист Буасу (Јеан–Баптисте Боyссоу) са Института за отворену дипломатију и Солен Шевалије (Солèне Цхевалиер) из Француског министарства за истраживање и науку, понудили су примере финансијских и методолошких алата који могу да промовишу српско-француску сарадњу.
