Na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku početkom jula nisu se razmenjivala samo stručna znanja, već i ideje, iskustva i različiti pogledi na budućnost. Studenti i profesori iz više evropskih zemalja okupili su se na međunarodnoj Letnjoj školi HUM-STEM kako bi zajedno tražili odgovore na jedno od ključnih pitanja savremenog društva: kako da se razvijaju tehnologije koje bi razumele potrebe ljudi. Šest dana predavanja, radionica i timskog rada pokazalo je da budućnost inženjerstva ne čine samo algoritmi i veštačka inteligencija, već i komunikacija, etika i razumevanje društva.
Za mnoge učesnike upravo je ta interdisciplinarnost bila razlog zbog kojeg su doputovali u Čačak.
„Prvo što me je privuklo bila je sama tema, odnosno ideja povezivanja humanističkih nauka i STEM oblasti. Dolazim iz STEM okruženja i smatram da je taj spoj veoma zanimljiv”, kaže studentkinja Univerziteta u Pečuju Jahja Nabila iz Malezije.
Posle nekoliko dana rada, ona ističe da je shvatila koliko su različite discipline upućene jedna na drugu i koliko je razumevanje društva važno za razvoj tehnologije.
Slično iskustvo nosi i Dženet Žofre iz Tanzanije, studentkinja arhitekture na Univerzitetu u Pečuju.
„Ranije sam mislila da humanističke nauke nisu naročito bitne, ali sada razumem koliko mogu da pomognu STEM oblastima.”
Studenti su istakli da su tokom zajedničkog rada razmenjivali iskustva o obrazovanju, kulturi i životu u svojim zemljama, što je jednako važno kao i ono o čemu su učili na predavanjima. Upravo su ti razgovori bili najvredniji deo letnje škole. To potvrđuje i Veljko Jerotijević, student Fakulteta tehničkih nauka u Čačku.
„Najviše mi se dopala komunikacija sa studentima iz različitih krajeva sveta ‒ takvo iskustvo do sada nisam imao. Smatram da je komunikacija ključna veština, bez obzira na to čime se bavimo, kao i da veze koje ovde gradimo s ljudima iz različitih zemalja mogu da budu veoma važne, jer nikada ne znamo gde će život i karijera da nas odvedu.”
Upravo u tome organizatori vide najveću vrednost programa.
„Kao neko ko dolazi iz društveno-humanističkih nauka, uvidela sam potrebu da studentima tehničkih nauka pružimo znanja koja će dopuniti ono što već uče tokom studija”, objašnjava prof. dr Ivana Krsmanović, koordinatorka HUMANISTA mreže na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku.
Kako ističe, cilj nije da se tehnička znanja zamene, već da budu obogaćena razumevanjem komunikacije, etike, psihologije i društvenih procesa. Takva kombinacija postaje neophodna u svetu ubrzanog tehnološkog razvoja.
Da ovakav pristup predstavlja važnu dopunu formalnom obrazovanju smatra i prof. dr Silvija Mikolajčak sa Univerziteta Adam Mickjevič u Poznanju:
„Mladi uvek tragaju za prilikama i pokušavaju da pronađu sebe. Upravo zbog toga su ovakvi, pomalo neformalni, oblici obrazovanja toliko važni. Dok razgovaraju i rade zajedno, studenti se povezuju sa stvarnim životom, pronalaze veze sa sopstvenim iskustvima, oblikuju svoje ideje i bolje razumeju sebe, što je posebno važno za njih.“
Njeno iskustvo pokazuje da se razgovorom, zajedničkim radom i razmenom ideja razvijaju veštine koje teško mogu da se steknu u učionici.
Kada su završene radionice, prezentovani zajednički projekti i napravljena zajednička fotografija, iz Čačka niko nije otišao samo sa potvrdom o učešću u letnjoj školi. Studenti su poneli nova znanja, profesori nove ideje za saradnju, a svi zajedno kontakte i prijateljstva koja lako mogu da prerastu u profesionalne projekte. U tome se najbolje vidi smisao mreže HUMANISTA: da poveže ljude različitih znanja, jezika i kultura kako bi tehnologija budućnosti bila ne samo naprednija, već i humanija.
Mreža koja povezuje univerzitete
Central European Exchange Programme for University Studies (CEEPUS) međunarodni je program akademske saradnje koji studentima i nastavnicima omogućava razmenu, zajedničke aktivnosti i usavršavanje na univerzitetima centralne i jugoistočne Evrope. Letnja škola u Čačku organizovana je u okviru CEEPUS mreže HUMANISTA, koja promoviše povezivanje tehničkih, društvenih i humanističkih nauka.