Овог лета, студенте ветеринарске медицине из пет земаља није окупило предавање у амфитеатру, већ планински пашњаци Старе планине. Током десет дана учили су како изгледа ветеринарска пракса у природном окружењу, упознавали аутохтоне расе домаћих животиња и размењивали искуства са професорима и колегама из региона. Управо тако изгледала је 12. летња школа за планинско сточарство, одржана у оквиру међународне VET-NET мреже CEEPUS програма.
Летњу школу „Очување агробиодиверзитета и заштита аутохтоних раса домаћих животињa” организовао је Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду, у оквиру које су, кроз практичан рад на фармама и у природном окружењу Старе планине, студенти учили о одрживом сточарству, заштити аутохтоних раса, добробити животиња и органској производњи.
За већину учесника управо је рад са животињама у нетакнутој природи било непоновљиво искуство које се не може стећи на редовној настави.
„Мислим да је највећа вредност ове Летње школе то што смо могли да учимо кроз праксу. Имали смо прилику да радимо са животињама у њиховом природном окружењу, а оно што смо учили на предавањима одмах смо примењивали на терену, од процене добробити животиња до клиничког рада. Такво искуство за мене је драгоцено и сматрам да треба да га има сваки студент и студенткиња ветерине“, каже Мина Богдановић, студенткиња Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Њена колегиница Милица Симеуновић истиче да је управо рад на терену оно што ову школу чини посебном.
„Мени је било занимљиво то што смо имали прилику да видимо како изгледа традиционалан начин узгоја животиња и да сазнамо колико су аутохтоне расе као историјско и културно наслеђе важне за нашу земљу. Поред свега што смо научили на терену, много ми значи и то што смо упознали колегинице и колеге из других земаља од којих смо чули како студирање ветерине изгледа на другим факултетима“, истиче Милица.
Поред стручних знања, међународно окружење доприноси размени искустава и стварању професионалних контаката који често прерасту у дугорочна пријатељства.
„Посебност ове школе је у томе што студенти овде не долазе само да слушају предавања. Они заједно организују свакодневни живот, раде на терену, упознају нову средину и колеге из других земаља. У селу где је остала само једна насељена кућа и где је најближа продавница удаљена тридесетак километара, брзо науче колико су тимски рад, одговорност и међусобна подршка важни. Због тога ова школа није само место за стицање стручног знања, већ и искуство које се дуго памти“, објашњава професор Никола Чобановић са Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, један од организатора школе.
Да оваква искуства остављају снажан утисак потврђују и студенти из иностранства.
Наталија, студенткиња ветеринарске медицине из Словачке која студира у Брну, каже да јој је летња школа пружила прилику да упозна другачији начин рада са фармским животињама и локалним произвођачима.
„Научила сам много о локалним фармерима и расама које се гаје у Србији. Имали смо прилику да испробамо различите ветеринарске процедуре, али и да упознамо људе који са великом посвећеношћу чувају традиционалну производњу. То искуство сигурно ћу применити током даљих студија и у будућем раду“, каже Наталија.
Њена колегиница Алишка из Чешке посебно памти призоре Старе планине.
„Импресионирао ме је призор буша говеда када су се у сумрак враћала са испаше. То је слика која се не заборавља и једно од оних искустава због којих посебно вреди учествовати у овој летњој школи“, истиче она.
У подножју Старе планине, далеко од амфитеатара и градске вреве, студенти су овог лета учили ветерину тамо где она највише припада – у непосредном контакту са животињама, природом и људима који од ње живе. Управо тај спој знања, праксе и међународне сарадње чини ову летњу школу посебним искуством које учесници памте још дуго након што се врате својим факултетима.
Стара планина као европска учионица
За студенте ветеринарске медицине Летња школа на Старој планини представља много више од теренске наставе. Посебну вредност програму даје међународна сарадња кроз CEEPUS мрежу, која окупља професоре и студенте из више европских земаља.
„Врло мали број факултета има наставну базу као што је ова на Старој планини. Овде студенти упознају аутохтоне расе животиња, изводе ветеринарске интервенције на терену и стичу искуства која ће их сутра користити у пракси“, истиче декан Факултета ветеринарске медицине проф. др Милорад Мириловић.
Како наглашава, међународне размене кроз CEEPUS програм доносе корист и студентима и професорима, јер подстичу размену знања, развој нових истраживања и унапређење наставног процеса. Истовремено, овакви програми доприносе очувању аутохтоних раса домаћих животиња и агробиодиверзитета, што представља један од важних задатака савремене ветеринарске медицине.